prof. dr Gorana Isailović – Da li znate gde se krije panacea – lek za sve?

Šume su naša prapostojbina. Vraćajući se šumama zapravo se vraćamo u zagrljaj majci, majci prirodi ili majci zemlji. Šuma je panacea, lek za sve. Ona nam popravlja kvalitet života i kad smo depresivni i kad smo anksiozni i kada smo pod stresom. Ona deluje pozitivno i na naše fizičko telo, jača imunitet, ubrzava cirkulaciju, metabolizam, izoštrava čula – ovako o blagodetima šuma govori prof. dr Gorana Isailović, specijalista dermatovenerologije i pionir šumskog velnesa kod nas.

Profesorka Isailović je razvila jedinstveni program šumske terapije, jer se povezivanjem sa prirodom isceljujemo fizički, psihički i duhovno. Programi koji su osmišljeni su zanimljive male avanture.

Šumska terapijska šetnja je osnovna procedura u šumskoj medicini i šumskom velnesu i može imati više modifikacija. Američka šumska terapijska šetnja posvećena je procesu individuacije po Jungu i pronalaženju izgubljenog ja i na taj način deluje pozitivno na mentalno blagostanje. Japanska autentična varijanta je jednostavno prepuštanje uz kupanje u šumskom vazduhu. U nemačkoj varijanti dominiraju telesne vežbe u šumi, dok indijska varijanta podrazumeva takozvano šumsko pozorište u kome pored uživanja u atmosferi šume plešemo, pevamo, glumimo, muziciramo, smejemo se, recitujemo poeziju. Balkanski šumski hamam porazumeva merak, uživanje u telesnim, čulnim i mentalnim blaženstvima, a umesto vežbanja može se odigrati kolo uz zvuke frule ili zvona kroz tradicionalni zdravstveno-turistički program po ugledu na prvu srednjovekovnu bolnicu u Studenici iz XIII veka. Naša šumska terapijska staza od Novog do Starog Hopova uključuje i biblioterapiju i speleoterapiju u pećini. U Debeloj gori Obedske bare sertifikovane su japanska šumska staza sa zonama za dokoličarenje, staza za tim bilding i zona šumske kolibe od blata i pruća sa mestom za ognjište.

Iako se šumska terapija praktikuje u grupi, Gorana savetuje na koji način i sami možemo uživati u svim blagodetima šuma:

U šetnji šumom može uživati svako, bez obzira na godine i kondiciju. A možemo i pronaći „svoje“ drvo, sesti ispod krošnje, nasloniti se na stablo i dremati. Srbija je bogata šumama, među kojima su čuvene šume hrasta lužnjaka, bukove šume kao i četinarske.

Danas se širom planete obeležava Svetski dan šuma, uz podsećanje da su „previše dragocene, da bismo ih izgubili“. Njihova vrednost za Goranu je neprocenjiva

U doba borbe za čistiji vazduh svako drvo je dragoceni izvor kiseonika, fitoncida, negativnih jona. Šume visokog stepena biodiverziteta su posebno lekovite. Što je raznovrsnija pesma ptica, njen isceljujući efekat je veći. Brojne šumske biljke su lekovite i koriste se u fitoterapiji. Među njima su kopriva, bokvica, kantarion, gavez, bršljan, zova, rusa trava, maslačak, kamilica, grančice bora, glog, divlja ruža, šumsko voće…

Kada je počela pandemija, profesorka Isailović nas je učila da “hedonizam jača organizam”. Ta sitna, a značajna uživanja savetovala je i u novonastalim okolnostima

U vreme “zaključavanja” praktikovali smo online šumski velnes, a kafu smo pili virtuelno – svako iz svoje šoljice i svako po svom ukusu. Delili smo optimizam i skupljali snagu, okupljali se oko tema koje nas raduju, kao što su priče o umetnosti, o kafi, o cveću, o ljubimcima… Ja sam to radila uz Doncafé Strong kafu…Jako sam srećna što sada šoljicu kafe mogu da popijem sa prijateljima uživo, u Balkanskom šumskom hamamu. On kupačima nudi i uživanje u domaćoj kafi, uz zanatlijski ratluk sa orasima, suvim šljivama ili ukusom ruže.

Ovogodišnji Svetski dan šuma Gorana dočekuje u Egiptu sa ekipom Vladana Vidovića, učitelja Či gonga. Ali, njena ekipa iz Medikal SPA asocijacije Srbije i Forest therapy SEE biće u Irigu i u sklopu NATESS projekta držaće radionicu Art from nature: umetnost iz prirode i šumski suveniri.

Izvor: Telegraf