Neverovatna priča Lazara Trifunovića o putovanju po 5 kontinenata i 9 zemalja

Lazar Trifunović, doktor medicine i jedan od najboljih homeopata u Srbiji, pisac, fotograf amater, zaljubljnik u jogu… i pre svega putnik u potrazi za najvažnijim odgovorom “ko sam ja”?

Svoju duhovnu potragu, Lazar je opisao u knjizi “JA ili ja, ko sam ja?”, koja je postala bestseler i već sedam godina se iznova štampa i stalno traži u knjižarama.

Priča o duši i otkrivanju sebe u savremenom društvu, nameće ključni pojam sadašnjice – stres. Previše obaveza i premalo vremena često ne ostavljaju prostora da se na pravi način posvetimo sebi.

Kako kažu, stres je bolest modernog doba. Moderan način života nam je nametnuo takav tempo, sa toliko obaveza i informacija koje treba procesuirati da naš sistem prepoznaje to kao životnu ugroženost i pokreće stresogenu reakciju. Ona služi za spasavanje života i nju nosimo još iz praistorije kada nam je život stvarno bio ugrožen od strane raznih predatora. Stresogena reakcija je razvijena kao odbrambeni sistem. Ona mobiliše svu energiju u 3 organa: srce da napumpa dosta krvi, pluća da imamo dosta kiseonika i mišice da dobiju maksimalnu snagu za borbu ili beg od predatora. To je takozvana “fight or flight” reakcija, na srpskom bori se ili beži. Ona bukvalno treba da spase nas život kad je u opasnosti. Pošto se u stresogenoj reakciji svi drugi sistemi organa gase da ne bi trošili energiju koja je neophodna za spasavanje života, naš organizam ne može da bude duži vremenski period pod stresom. Ako jeste, to neminovno vodi u bolest. Drugi problem je što nas mozak nije kroz istoriju uspeo da razvije mogućnost da razlikuje pravu životnu ugroženost od neslaganja sa supružnikom, finansijskog problema, nezgodnog šefa… Na sve reaguje isto – stresom.

U svojoj knjizi sa čitaocima deli iskustva koja su ga naučila na koji način da se izbori sa stresom, ili ga barem ublaži.

Postoje različite metode kojima se stres može ublažiti. Praktično sve ono što nam donosi unutrašnji mir je lek za stres. To ne moraju biti samo molitva, vizualizacije, meditacija ili različita energetska vežbanja, to može biti i šetnja kroz šumu, sport, umetnost, opušteno vreme sa prijateljima, pecanje, heklanje… Šta god koga opušta. Tu dolazimo do drugog problema. Treba naći vreme za to opuštanje u danu pretrpanom obavezama. Često sam lično bio u tom problemu, da moja jutarnja rutina razlicitih vrsta vežbi koje mi podižu energiju i raspoloženje postaje stres jer moram da požurim da bih stigao sve drugo što me čeka tokom dana. Kada sam se prošlog proleća preselio, svako jutro sam pio moju omiljenu Doncafé Single Origin Brazil na novoj terasi uživajući u divnom pogledu i razmišljao kako da izbegnem taj stres. Vremena nema, a jutarnji ritual mi daje energiju, mir i dobro raspoloženje za ceo dan i od toga ne odustajem. Pomislio sam, zašto ne bih odmah uz kafu radio vežbu disanja u kojoj sam fokusiran na srce i svesno izazivam lepe emocije kao što su unutrašnji mir, zahvalnost, zadovoljstvo, radost, sreća… Moram ovde reći da smo pogrešno naučeni da naše unutrašnje stanje zavisi isključivo od spleta spoljašnjih okolnosti. To nije tačno! Šta god se spolja dešavalo mi imamo sposobnost samoregulacije našeg unutrašnjeg stanja. To je stvar vežbe. Sve u svemu, počeo sam to da radim i stvarno sam uštedeo na vremenu, a što je najvažnije dan mi je i dalje započinjao sa najlepšim mogućim emocijama. Najzanimljivije se međutim, desilo nakon što je prošlo nekih mesec dana. Primetio sam da sam razvio Pavlovljev refleks vezan za ispijanje kafe. Naime, jedno jutro sam bez vežbe disanja i izazivanja lepih emocija krenuo da pijem kafu. Sama kafa je bila dovoljna da osetim kako me preplavljuju talasi sreće, zadovoljstva, ispunjenosti, zahvalnosti… Eto i jedna šoljica dobre Doncafé Single Origin Brazil može biti dovoljna u lečenju stresa i za dobar početak dana.

Doktor Trifunović je proputovao brojne zemlje sveta, sa željom da sebi nađe leka. Tražio je lek za svoju dušu, u trenutku kada je osetio da je sve postalo suviše crno i da je njegov smeh nestao.

Mene je život naterao da krenem u potragu za sopstvenim bićem. Prva velika kriza koju sam prolazio krajem medicinskog fakulteta je bila okidač da postavim sebi neka pitanja. U meni su divljale oluje neprijatnih osećanja koje su me naterale da se zapitam zašto se to dešava, da li to mora tako, gde je nestao moj osmeh i zašto je sve postalo tako crno, ima li ovo neki smisao, koja je svrha ovakvog stanja i kako da to preokrenem. Iz svih ovih pitanja, posle nekog vremena, izrodilo se ključno pitanje – ko sam ja ustvari?

Put do duhovnog otkrivanja sebe, Lazara je vodio po svim meridijanima. Najjače utiske, ali i uticaje, nosi iz Indije, u kojoj je proveo čak tri godine i prešao skoro 10.000 kilometara.

U bolnici za lepru, pored indijskog svetog grada Varanasija, gde sam odlazio 7 godina za redom, sam naučio neke od najvažnijih lekcija u životu. Najtoplija sećanja i isto tako važne životne lekcije nosim iz Etiopije gde sam najviše vremena proveo u gradiću Aksum, gde se čuva Kovčeg zaveta – materijalni dokaz da Bog postoji. Zemlja izlazećeg sunca i velikih ratnika samuraja, Japan je takođe jedna od zemalja koja je ostavila snažan pečat u mom životu. Mir zen-bašta gde sam provodio dane je nešto što je ostavilo neizbrisiv trag u meni. Sveta gora, čudesna zemlja Nepal, kako je ja zovem, Tibet, Peru… o većini mojih putovanja sam pisao detaljnije u knjizi “JA ili ja, ko sam ja?”

Čitavog života maštao je da svoja putovanja pretoči u knjigu. U jednom trenutku, beleške bez mnogo smisla su složile mozaik, i tada je napisao knjigu za svoju dušu, a sudeći po reakcijama čitalaca, i za duše mnogih od nas.

U knjizi opisujem putovanje po 5 kontinenata i 9 zemalja, ali je ona mnogo više od putopisa. Struktuirana je po fazama duhovnog razvoja, po italijanskom psihijatru dr Asađoliju, osnivaču psihosinteze i u njoj pišem o svom duhovnom razvoju, životnim krizama, njihovoj funkciji i značaju. Ona za mene predstavlja priručnik i podsetnik za teške životne situacije. Verujem da je knjiga izazvala dobre reakcije zato što pišem o životnim problemima koje svi delimo i o mogućem načinu kako da ih prevaziđemo. Knjiga ne nudi nikakva rešenja, niti promene u kratkom roku. Naprotiv, knjiga je samo putokaz koji ukazuje na naš predivni unutrašnji svet. To je svet o kome toliko malo znamo, a u kome ne samo da obitava naša duša, nego se u njemu nalaze i rešenja svih naših problema.

Pitanje “ko sam ja”, Lazar smatra suštinskim i veruje da svako ljudsko biće treba da ga sebi postavi.

Jednom kad uronite u beskrajna prostranstva svoje duše shvatite da ne postoji ništa lepše od toga. Kada bi mi neko rekao da više nikad ne mogu nigde da otputujem ne bih bio srećan, ali bih mogao to da prihvatim. Da mi neko kaže da nema više duhovnog putovanja, na to ne bih pristao ni po koju cenu. Srećom, put po dubinama naših duša nam nikad niko ne može oduzeti. Ne samo da svaki čovek može da krene u potragu za svojom suštinom, nego je to i naša dužnost kao ljudskih bića. To je istinski put našeg razvoja, napretka i evolucije.

Izvor: B92