Da li znate koja planina nosi naziv po slovenskom bogu ratniku?

Milica Veličković više od decenije bavi se internim komunikacijama, a slobodno vreme najviše voli da provodi sa svojim sinovima, Lazarom i Nikolom. Avanturističkog duha joj ne manjka, pa je Milica čest učesnik pešačkih i planinarskih tura koje se realizuju širom Srbije. Takođe, veliki je ljubitelj kafe, a posebno zadovoljstvo predstavlja joj pisanje poezije i proze. Ipak, svoja dela još uvek nije objavljivala.

Prvi sunčani dani ovog proleća bili su pravi znak za nju da sa svojim prijateljima krene u novu planinarsku avanturu – na Troglav! Zanimljivo je da ova destinacija nije često prisutna u planinarskim akcijama koje se realizuju u našoj zemlji i upravo je zbog toga još veća draž otkriti je. Uspon na Troglav ne preporučuje se deci, a mogu ga osvojiti i rekreativci koji su u odličnoj kondiciji.

Prema rečima vodiča, svako ko ga osvoji, spreman je za čak 90% težih deonica u Srbiji. Polazak iz Beograda u cik zore i raspoložena ekipa obećavali su dobar provod. Nema sumnje da će vas na početku planinarskih avantura sačekati bezbroj nedoumica, neizvesnosti, izazova koje iznova i iznova savladavate, ali Milica kaže da je uz prave prijatelje i njihovu podršku sve mnogo lakše.

„U blizini Kraljeva, na levoj obali Ibra, proteže se planinski venac Troglav. Oivičen rekama Ibar, Lopatnica i Tolišnica svojom nesvakidašnjom lepotom mami uzdahe svih poštovalaca prirode. Južno i jugozapadno od Troglava nalazi se planina Čemerno, istočno i jugoistočno su Stolovi, a severozapadno Jelica. Zbog gustine borove šume, srednjovekovni grad Maglič u ovo doba godine nije bilo moguće videti. Plan je bio da obiđemo sva tri vrha, jer je dužina ove staze oko 15 kilometara. Najviši Kom, koji se nalazi na visini od 1.174 metara nadmorske visine jedini je obeležen, dok vrhovi Pavlovske livade i Bučje nemaju svoja obeležja. Zanimljivo je i da, u zavisnosti od vodiča sa kojim idete, vrhovi mogu imati i različite nazive – Južni, Kom i Severni. Troglav je dobio ime upravo zbog specifičnosti izgleda, tri vrha slične visine u neposrednoj blizini. Neretko se može sresti i tumačenje da je ovaj planinski lepotan dobio naziv i prema slovenskom bogu ratniku, vladaru nebeskog, zemaljskog i podzemnog sveta koji je vladao sa samog vrha planine. Reljef Troglava čine brojni grebeni, doline i jaruge, a prema težini uspona često se poredi sa usponom na Rtanj”, započinje priču Milica.

„Upoznavanje sa Troglavom krenulo je iz Bogutovačke banje. Dobrodošlicu nam je poželeo nesvakidašnje hladan i oštar vetar, kao opomena da sa prirodom nikada ne znate na čemu ste. To je znak da je morate poštovati, zbog njene lepote u kojoj uživate. Kako smo napredovali ka vrhu, umilni povetarac koji se pojavio dao nam je dodatni podstrek ili metaforično rečeno ’vetar u leđa’ da sa lakoćom nastavimo put. Sa vrhova se nazirao snežni pokrivač, a sunce nas je neumoljivo peklo, svakim pređenim kilometrom sve više”, govori Milica.

Krivudavi makadam u jednom momentu zamenile su prostrane livade oivičene borovim šumama.

„Trenutak kada udahnete punim plućima, sjedinjeni sa prirodom, osluškujete cvrkut ptica, a sve u skladu sa žuborom vode sa obližnjeg izvora, nema cenu. Ipak, znate da je kratak predah samo uvod za teži deo puta. Uz oštri greben pokriven travom i snegom, uspeli smo da osvojimo prvi cilj – uspon do vrha Pavlovske livade”, uzbuđeno priča Milica.

Prolećni sneg potrudio se da dodatno oteža nastavak puta i dolazak do najvišeg vrha Kom. „Čudesne vremenske prilike poručuju nam da sva godišnja doba gospodare ovim prostranstvima. I dok vam sunce peče leđa, pod nogama škripi dubok sneg, koji je čest gost na vrhovima planina u ovo doba godine. Najviši vrh Troglava ponosito se otkrio pred nama. Nepregledna prirodna prostranstva, pogled na susedne vrhove, na veličanstvene Stolove, vrh Kopanika, priroda na dlanu. Svaki uloženi napor i svaki korak vredeo je, jer uprkos umoru koji vas savladava, osećate beskrajnu lakoću uz uživanje u veličanstvenom pogledu koji se otvara pred vama”, objašnjava naša sagovornica. Jedinstveni spoj prirode i čoveka, unutrašnji mir koji na momente prekida razgovor planinara o uspehu čitavog tima čine da vreme prolazi brže nego što se čini.

„Pre povratka, odlučili smo da napravimo pauzu i da uz sendviče koje smo poneli još malo uživamo u prelepim pejzažima koji nas okružuju. Potpunom uživanju doprinela je i šoljica prave domaće kafe. Društvo nam je pravila Doncafé 3 sec 2 1 black kafa, koju je potrebno samo preliti vrućom vodom. Najpopularniji napitak na svetu izmamio je osmehe na našim licima, a miris kafe ulepšao je boravak na suncem okupanom vrhu”, priseća se Milica.

„Preko strmih grebena, prekrivenih snegom, veličanstveni vrhovi Troglava polako su ostajali iza nas. Spuštajući se makadamom niz Kotlinsku kosu izašli smo pred reku Lopatnicu. Naizgled je mirna i mala, ali isto tako može biti nepredvidiva. Dolazak do nje označio je i kraj ovog planinarskog pohoda. Zahvalni Troglavu jer nam je dopustio da se približimo svim njegovim vrhovima i provedemo dan uživajući u lepoti prirode, vraćamo se ka užurbanom Beogradu koji nikada ne spava”, završava Milica.

Brojni utisci, nova saznanja, beskrajne priče koje razmenjujemo i nova mesta koja posetimo čine nas bogatijim za nova iskustva, ali i nova prijateljstva uz pravu meru podrške koju pružamo jedni drugima dok uživamo u šoljici prave domaće, brzo spremne Doncafé 3 sec 2 1 black kafe.

Izvor: CityMagazine